Ukoliko ste se našli pred određenim životnim izazovima, prolazite kroz krizu ili se suočavate sa nekim problemima svakodnevnog života, a procenjujete da vam sopstveni trenutni resursi nisu dovoljni za njihovo prevazilaženje, traženje profesionalne psihološke pomoći je možda prava opcija za vas.
Psihološko savetovanje
Iako srodno psihoterapiji, može se reći da psihološko savetovanje predstavlja kratkotrajniju formu rada, sa fokusom na osnaživanju i prevazilaženju aktuelnih problema, a bez prorade nesvesnih motiva koji se nalaze u njihovoj pozadini. Važno je napomenuti da, iako zvuči paradoksalno, jer se naziva „savetovanjem“, direktni saveti se ne daju. Umesto toga, gradi se odnos u kojem savetnik pomaže klijentu da sam dođe do rešenja.
Za psihološko savetovanje se često odlučuju klijenti koji se suočavaju sa jednokratnim problemima kao što su stres, donošenje odluka, problemi u komunikaciji, te usvajanje praktičnih veština koje doprinose boljem upravljanju vremenom, prevazilaženju prokrastinacije, podizanju motivacije, boljem prevladavanju stresnih situacija, usvajanju asertivnog ponašanja… Može se koristiti kao podrška u teškim životnim situacijama, ali nije nužno usmereno na dubinsku promenu.
Iako srodno psihoterapiji, može se reći da psihološko savetovanje predstavlja kratkotrajniju formu rada, sa fokusom na osnaživanju i prevazilaženju aktuelnih problema, a bez prorade nesvesnih motiva koji se nalaze u njihovoj pozadini. Važno je napomenuti da, iako zvuči paradoksalno, jer se naziva „savetovanjem“, direktni saveti se ne daju. Umesto toga, gradi se odnos u kojem savetnik pomaže klijentu da sam dođe do rešenja.
Za psihološko savetovanje se često odlučuju klijenti koji se suočavaju sa jednokratnim problemima kao što su stres, donošenje odluka, problemi u komunikaciji, te usvajanje praktičnih veština koje doprinose boljem upravljanju vremenom, prevazilaženju prokrastinacije, podizanju motivacije, boljem prevladavanju stresnih situacija, usvajanju asertivnog ponašanja… Može se koristiti kao podrška u teškim životnim situacijama, ali nije nužno usmereno na dubinsku promenu.
Psihoterapija
Psihoterapija je dugotrajniji proces, u kojem se poseban naglasak stavlja na odnos između psihoterapeuta i klijenta, a koji pomaže klijentu da bolje razume sebe, svoje probleme i moguće načine za njihovo prevazilaženje. Ti problemi uglavnom zahtevaju dubinsko istraživanje telesnih, emocionalnih, mentalnih i ponašajnih aspekata klijentovog života, a psihoterapija pomaže klijentima da promene neodgovarajuće obrasce unutar njih. Cilj psihoterapije je prevazilaženje prepreka koje ograničavaju lični razvoj i ostvarivanje potencijala, i razvoj novih, zdravijih strategija za suočavanje sa izazovima. Važno je napomenuti da gotovih rešenja nema – kroz saradnju sa terapeutom sami pronalazite odgovore i dolazite do sopstvenih rešenja. U ovom procesu, Vi ste stručnjak za svoj život i izazove koje imate, dok terapeut doprinosi stručnim znanjima iz oblasti psihologije i psihoterapije, primenom različitih metoda i tehnika, koje su prilagođene specifičnim potrebama svakog klijenta.
Psihoterapija
Psihoterapija je dugotrajniji proces, u kojem se poseban naglasak stavlja na odnos između psihoterapeuta i klijenta, a koji pomaže klijentu da bolje razume sebe, svoje probleme i moguće načine za njihovo prevazilaženje. Ti problemi uglavnom zahtevaju dubinsko istraživanje telesnih, emocionalnih, mentalnih i ponašajnih aspekata klijentovog života, a psihoterapija pomaže klijentima da promene neodgovarajuće obrasce unutar njih. Cilj psihoterapije je prevazilaženje prepreka koje ograničavaju lični razvoj i ostvarivanje potencijala, i razvoj novih, zdravijih strategija za suočavanje sa izazovima. Važno je napomenuti da gotovih rešenja nema – kroz saradnju sa terapeutom sami pronalazite odgovore i dolazite do sopstvenih rešenja. U ovom procesu, Vi ste stručnjak za svoj život i izazove koje imate, dok terapeut doprinosi stručnim znanjima iz oblasti psihologije i psihoterapije, primenom različitih metoda i tehnika, koje su prilagođene specifičnim potrebama svakog klijenta.
Integrativna art psihoterapija
U svom teorijskom okviru integrativna art psihoterapija rukovodi se konceptima mnogih psihoterapijskih pravaca, a potkrepljena je idejama egzistencijalističke fenomenologije, drevnih istočnjačkih praksi i nalazima savremenih neuronaučnih studija. Integrativna art psihoterapija se često koristi za obradu trauma, rad sa osobama sa emocionalnim izazovima, samoproučavanje, razvoj kreativnosti i promociju emocionalnog blagostanja.
U njenom sržnom delu nalazi se umetnost, kao glavno sredstvo izražavanja, i kreativnost, kao osnovna vrednost pristupa, koje se prožimaju i kroz teoriju i kroz praktični rad.
Međutim, cilj nije umetnost, već psihoterapija. Primena umetnosti u psihoterapijskom procesu odvija se u skladu sa konkretnim terapijskim ciljevima, koji se određuju prema specifičnim potrebama svakog pojedinačnog klijenta, dok terapeut igra ključnu ulogu u vođenju i podržavanju ovog procesa. Stvaralački proces u psihoterapiji služi i kao sredstvo izražavanja najrazličitijih, svesnih i nesvesnih, potreba, emocija, fantazija, misli… U tom stvaralačkom procesu, ono što se izrazi kroz umetnički medij je samo polazna osnova za dalji rad.
U svom teorijskom okviru integrativna art psihoterapija rukovodi se konceptima mnogih psihoterapijskih pravaca, a potkrepljena je idejama egzistencijalističke fenomenologije, drevnih istočnjačkih praksi i nalazima savremenih neuronaučnih studija. Integrativna art psihoterapija se često koristi za obradu trauma, rad sa osobama sa emocionalnim izazovima, samoproučavanje, razvoj kreativnosti i promociju emocionalnog blagostanja.
U njenom sržnom delu nalazi se umetnost, kao glavno sredstvo izražavanja, i kreativnost, kao osnovna vrednost pristupa, koje se prožimaju i kroz teoriju i kroz praktični rad.
Međutim, cilj nije umetnost, već psihoterapija. Primena umetnosti u psihoterapijskom procesu odvija se u skladu sa konkretnim terapijskim ciljevima, koji se određuju prema specifičnim potrebama svakog pojedinačnog klijenta, dok terapeut igra ključnu ulogu u vođenju i podržavanju ovog procesa. Stvaralački proces u psihoterapiji služi i kao sredstvo izražavanja najrazličitijih, svesnih i nesvesnih, potreba, emocija, fantazija, misli… U tom stvaralačkom procesu, ono što se izrazi kroz umetnički medij je samo polazna osnova za dalji rad.
Umetnički mediji u psihoterapijskom radu služe kao sredstvo izražavanja. Takođe, olakšavaju komunikaciju, pružajući šansu da se iskaže nešto o čemu je osobi teško ili nelagodno da priča, negativne misli, neprijatna osećanja, bolna sećanja, te se klijenti lakše otvaraju. Omogućavaju da se kroz vreme na vidljiv način prate razvoj i promena klijenta. U psihoterapiji delo koje nastane putem umetničkih medija ne služi kao projektivna tehnika, nema unapred datog značenja niti nametnutog tumačenja, ne procenjuje se i ne ocenjuje se, jer nije važna estetika, već stvaranje i promena. Stoga, nije potrebno ni za terapeuta ni za klijenta da imaju umetničko obrazovanje, veštine i talenat, možda samo malo dušu umetnika. 🙂
Umetnički mediji u psihoterapijskom radu služe kao sredstvo izražavanja. Takođe, olakšavaju komunikaciju, pružajući šansu da se iskaže nešto o čemu je osobi teško ili nelagodno da priča, negativne misli, neprijatna osećanja, bolna sećanja, te se klijenti lakše otvaraju. Omogućavaju da se kroz vreme na vidljiv način prate razvoj i promena klijenta. U psihoterapiji delo koje nastane putem umetničkih medija ne služi kao projektivna tehnika, nema unapred datog značenja niti nametnutog tumačenja, ne procenjuje se i ne ocenjuje se, jer nije važna estetika, već stvaranje i promena. Stoga, nije potrebno ni za terapeuta ni za klijenta da imaju umetničko obrazovanje, veštine i talenat, možda samo malo dušu umetnika. 🙂
Umetnički mediji, metode i tehnike
Slikanje i crtanje
Slikanje i crtanje za vizuelno izražavanje misli i osećanja. Pomaže u identifikaciji i obradi materijala iz nesvesnog.
Kolaž
Kolaž može pomoći u procesu integracije različitih aspekata ličnosti, što može voditi dubljem razumevanju i promeni.
Pisanje proze i poezije
Pisanje terapeutskog dnevnika ili poezije može pomoći klijentima da izraze svoje misli i reflektuju o svojim iskustvima.
Vajanje i modelovanje
Rad sa glinom, plastelinom ili drugim materijalima za oblikovanje materijalizuje kako klijent pristupa svetu i biva u njemu.
Psihodramski elementi
Kroz pokret i zauzimanje različitih uloga prorađuju se intrapsihički konflikti i međuljudski odnosi.
Fotografija i video
Kroz fotografiju, klijenti hvataju trenutke koji odražavaju njihova (o)sećanja, a video to omogućava kroz pokret i vizuelni jezik.
Slikanje i crtanje
Slikanje i crtanje za vizuelno izražavanje misli i osećanja. Pomaže u identifikaciji i obradi materijala iz nesvesnog.
Kolaž
Kolaž može pomoći u procesu integracije različitih aspekata ličnosti, što može voditi dubljem razumevanju i promeni.
Vajanje i modelovanje
Rad sa glinom, plastelinom ili drugim materijalima za oblikovanje materijalizuje kako klijent pristupa svetu i biva u njemu.
Pisanje proze i poezije
Pisanje terapeutskog dnevnika ili poezije može pomoći klijentima da izraze svoje misli i reflektuju o svojim iskustvima.
Psihodramski elementi
Kroz pokret i zauzimanje različitih uloga prorađuju se intrapsihički konflikti i međuljudski odnosi.
Fotografija i video
Kroz fotografiju, klijenti hvataju trenutke koji odražavaju njihova (o)sećanja, a video to omogućava kroz pokret i vizuelni jezik.
Primer rada po metodama integrativne art psihoterapije
Ovo je primer koji predstavlja deo psihoterapijskog rada sa klijentkinjom, u kojem su korišćene metode integrativne art psihoterapije, prevashodno crteži, uz pomoć kojih se radilo na ostvarivanju psihoterapijskog cilja, što je u ovom slučaju bilo osnaživanje klijentkinje da donese adekvatnu profesionalnu odluku. Crtež je služio za prikaz trenutnog stanja u kojem se klijentkinja nalazi i povodom kojeg se obraća za razgovore. Kao terapijsko sredstvo olakšao je dolazak do uvida, na kojima se potom radi u psihoterapiji. Osim toga, crteži omogućavaju da se na vidljiv način prati napredak koji je klijentkinja ostvarila, čime se proverava i postizanje terapijskog cilja.
Prvi crtež prikazuje klijentkinjin doživljaj sebe u datom momentu u odnosu na temu povodom koje dolazi. Sam naziv crteža je simboličan – “A gde ću?“ – i predstavlja njenu dilemu ka čemu da se usmeri. Na slici je prikazana devojka koja sedi, sa rukom koja u grču stegnuto drži stolicu i gleda u prazan ekran. To predstavlja pasivnost, osećaj nemotivisanosti, klijentkinja bi htela da se pokrene, ali ne vidi nešto što bi je motivisalo.
Drugi crtež je rađen na temu šta vidi kao najveći izazov. Na slici je prikazana razlivenost boja. Boja ukazuje na potencijal i energiju koju klijentkinja ima, a razlivenost simbolizuje rasplinjavanje i osećaj nestrukture, o kojima ona izveštava. Radilo se na otkrivanju značenja koje boje imaju za nju. Uglavnom su to boje koje voli i koje joj daju energiju. To je omogućilo dolaženje u kontakt sa onim što ona voli da radi i što joj prija. Klijentkinja je sama smislila aktivnosti koje je pokreću i koje joj daju osećaj uvođenja strukture, koje je praktikovala između seansi u vidu „domaćih zadataka“.
Treći crtež otkriva da je razlivenost dobila formu i stvara se doživljaj veće strukture, o kojem klijentkinja izveštava i u stvarnom životu.
Četvrti crtež prikazuje da je forma prisutna, u vidu jezera, ali nije više prazna, već obogaćena lotosima; jedan joj je poslužio kao simbol realnog, a drugi željenog (kako je i nazvala crtež), što joj je pomoglo da definiše šta je u njenom životu realno i željeno i kojim konkretnim koracima može da uspostavi ravnotežu između toga.
Nakon sprovođenja tih konkretnih ideja u stvarnosti, nastao je peti crtež, koji je nazvala „Mir“. Reka je za nju simbol mira. Reka ima formu, kao i jezero, ali za razliku od njega, ona nije statična, u pokretu je, ima energiju i teče, zajedno sa čamcem u kojem se nalazi klijentkinja. Poput reke, ni klijentkinja nije pasivna. Za razliku od prvog crteža, ona se pokrenula. Ona drži veslo i upravlja. Ona izveštava da veruje u svoj tok i da sme da mu se prepusti (što se vidi i kroz podignuto veslo), ali da nije pasivan učesnik, već da ona upravlja svojim kretanjem (jer ima svoje veslo), da ima kontrolu i da može da promeni smer ukoliko to poželi. Ovaj crtež ukazuje na to da ona oseća da je donela pravu odluku, da je pronašla pravac i da veruje u sebe na tom putu, čime je terapijski cilj bio ostvaren.
Predstavljeni primer prezentovan je na 23. Kongresu evropske asocijacije za psihoterapiju i Osmom kongresu psihoterapeuta Srbije: Vukašinović, J. (2018). Integrativna art psihoterapija u profesionalnoj orijentaciji. 23. Kongres evropske asocijacije za psihoterapiju i Osmi kongres psihoterapeuta Srbije: Razum i osećajnost u psihoterapiji. Beograd: 19.10-21.10.2018. Evropska asocijacija za psihoterapiju i Savez društava psihoterapeuta Srbije, Zbornik rezimea, 46-47.
Takođe je publikovan u knjizi “Integrativna art psihoterapija u praksi” (i tu se može pričitati u celosti): Vukašinović, J. (2020). Integrativna art psihoterapija u profesionalnoj orijentaciji. U S. Milenković (Ur.), Integrativna art psihoterapija u praksi (str. 105-122). Beograd: Srpsko društvo za integrativnu art psihoterapiju.
Seanse
Individualne
Individualna psihoterapija podrazumeva rad sa pojedincem, jednim klijentom, kako bi se rešili emocionalni, mentalni ili interpersonalni problemi. Ovaj oblik terapije je usredsređen na potrebe, ciljeve i iskustva konkretnog pojedinca. Održavaju se na dobrovoljnoj osnovi i namenjene su punoletnim licima. Kroz individualnu psihoterapiju, terapeut i klijent ostvaruju čvrst odnos poverenja i sarađuju kako bi istražili dublje emocije, razumeli obrasce ponašanja, rešavali konflikte i razvijali strategije za bolje upravljanje životnim izazovima.
Individualne
Individualna psihoterapija podrazumeva rad sa pojedincem, jednim klijentom, kako bi se rešili emocionalni, mentalni ili interpersonalni problemi. Ovaj oblik terapije je usredsređen na potrebe, ciljeve i iskustva konkretnog pojedinca. Održavaju se na dobrovoljnoj osnovi i namenjene su punoletnim licima. Kroz individualnu psihoterapiju, terapeut i klijent ostvaruju čvrst odnos poverenja i sarađuju kako bi istražili dublje emocije, razumeli obrasce ponašanja, rešavali konflikte i razvijali strategije za bolje upravljanje životnim izazovima.
Onlajn
Seanse se održavaju virtuelno, preko interneta, na nekoj od navedenih platformi: Google Meet, MS Teams, Zoom, Skype, Viber, WhatsApp. Istraživanja iz psihoterapije ukazuju na to da je ovaj način rada efiksan, a moje iskustvo iz prakse pokazuje da onlajn psihološko savetovanje i psihoterapija sasvim lepo funkcionišu i daju dobre rezultate.
Za onlajn rad je potrebno da imate dobar internet, da vas niko ne prekida, da obezbedite sebi mesto gde imate potpunu privatnost (ne iz kafića, tržnog centra, niti uz prisustvo drugih ljudi). Potrebno je da kamera bude uključena. Nije dozvoljeno snimanje razgovora.
Onlajn
Seanse se održavaju virtuelno, preko interneta, na nekoj od navedenih platformi: Google Meet, MS Teams, Zoom, Skype, Viber, WhatsApp. Istraživanja iz psihoterapije ukazuju na to da je ovaj način rada efiksan, a moje iskustvo iz prakse pokazuje da onlajn psihološko savetovanje i psihoterapija sasvim lepo funkcionišu i daju dobre rezultate.
Za onlajn rad je potrebno da imate dobar internet, da vas niko ne prekida, da obezbedite sebi mesto gde imate potpunu privatnost (ne iz kafića, tržnog centra, niti uz prisustvo drugih ljudi). Potrebno je da kamera bude uključena. Nije dozvoljeno snimanje razgovora.
Prednosti onlajn terapije
Fleksibilnost
Komunikacija iz udobnosti svojih domova ili bilo kog drugog (tihog) mesta sa pristupom internetu pruža veću fleksibilnost u zakazivanju i prisustvu seansama.
Praktičnost
Onlajn psihoterapija prostorno ne ograničava: eliminiše potrebu za putovanjem do fizičkog terapeutskog prostora, čime se štedi klijentovo vreme i resursi.
Dostupnost
Omogućava pristup terapiji ljudima koji se otežano kreću, za one koji žive u sredinama gde nije lako pronaći psihoterapeuta, za ljude koji žive u inostranstvu, a žele rad na maternjem jeziku, itd.
Česta pitanja
Spremnost da Vas saslušam bez osuđivanja i bez obzira na sadržaj koji iznosite, empatiju, strpljenje, dozvolu za sve emocije koje osećate, ponekad aktiviranje bolnih sećanja i osećanja, mnogo pitanja za razmišljanje, poneki domaći zadatak, a najviše dobronamernost i saosećajnu radoznalost za Vaša iskustva, uz podsticaj da se angažujete u njihovom prevladavanju, i podršku u
procesu rada na postizanju postavljenih ciljeva, a sve to uz poštovanje Vaših trenutnih potreba i ličnih granica.
Na prvoj seansi se upoznajemo, Vi podelite ono što ste za početak spremni da otkrijete o sebi i šta je ono povodom čega se obraćate, proveravam koja su Vaša očekivanja, skrećem pažnju na određene mitove o psihoterapiji, i zajedno procenjujemo da li su moje usluge odgovarajuće za Vaše potrebe, te da li bismo nastavljali dalji rad i, ukoliko da, definišemo cilj rada.
Na svakom susretu počinjemo od onoga sa čim dolazite na seansu, izveštavate šta je za Vas aktuelno u datom trenutku, iznosite problem ili predlažete temu na kojoj ćemo da radimo tokom tog susreta. Delite onoliko koliko ste spremni u tom momentu. Tokom seanse, volim da postavljam pitanja, iznosim svoje pretpostavke (koje su upravo samo to – pretpostavke), pa proveravamo koliko za Vas ponuđene interpretacije imaju smisla. Na seansi klijenti često dolaze do uvida, koje onda dalje prorađujemo. Na kraju seanse sumiramo utiske sa tog susreta, proveravam sa čim odlazite sa seanse i dogovaramo naredne korake.
Namenjene su svima koji imaju svakodnevne probleme življenja i pogodne su za svakoga ko želi da bude u potpunijem kontaktu sa sobom, da bolje razume sebe i svoje dosadašnje izbore, da prevaziđe određene emocionalne blokade, stilove razmišljanja i obrasce ponašanja, da poboljša odnose sa drugim ljudima, da unapredi svoje potencijale i usvoji nove veštine. Psihoterapija je odličan izbor za prevenciju problema mentalnog zdravlja, kao i za unapređenje rasta i razvoja i poboljšanje kvaliteta života.
Preuzimanje Vašeg dela odgovornosti za rad na sebi i napredak, aktivno učestovanje, rađenje dogovorenih domaćih zadataka, poštovanje zakazanog termina.
Pored zadovoljavajuće internet konekcije i sat vremena u kojima Vas niko ne remeti, za seansu pripremite olovku i papir (preporučujem da imate zaseban notes za psihoterapiju), i neka vam se pri ruci nađu papirne maramice i voda.
Ukoliko se opredelite za art dodatak u radu, pripremite i neki pribor (npr. blok za crtanje, bojice, flomastere, tempere, vodene boje, plastelin, kolaž papir, itd.).
Ne. Crteži su sjajan dodatak u radu, vrlo često olakšavaju ulazak u psihoterapijski rad, prodiru u nesvesno, te omogućavaju lakši dolazak do uvida. Uloga crteža u psihoterapiji je mnogostruka. Bez obzira na to, imate pravo da ne radite sa crtežima, kao što imate pravo da odbijete i bilo koju drugu tehniku ili terapijsku intervenciju.
Ne. Ne postoji unapred zadato tumačenje. Terapeut ne interpretira, već postavlja pitanja. Otkrivanje značenja je zajednički poduhvat klijenta i terapeuta, što znači da terapeut i klijent ko-konstruišu njegovo značenje.
Ne. To nije „terapija za umetnike“. Namenjena je svima. Klijent može da bude svako ko ima preferenciju ka ovakvom vidu izražavanja, ko želi da bolje upozna sebe i da radi na svojim poteškoćama. Suština nije u estetskom doživljaju, nego u izražavanju. Akcenat nije samo na krajnjem ishodu, odnosno umetničkom produktu, već na procesu stvaranja i promeni.
Nema tačnog odgovora na ovo pitanje. Nije moguće unapred znati koliko je seansi potrebno. Dužina trajanja zavisi od mnogo faktora, kao što su: tematika na kojoj se radi, težina problema i njihovo trajanje, postavljeni ciljevi, angažovanost klijenta u radu, spremnost na promenu… Napredak zavisi od investiranja klijenta. Svakako, ukoliko idete redovno i u kontinuitetu, veća je šansa da postignete svoj cilj. Takođe, cilj može i da se menja ili da se nakon jednog postavi naredni. Vreme omogućava da se izgradi odnos sa terapeutom, koji je izuzetno važan faktor u radu, da se stekne poverenje u terapeuta i proces, da se postigne promena, a potom i učvrsti. Važno je imati svest o tome da je psihoterapija proces i da zahteva spremnost klijenta na angažovanost tokom vremena. Dogovor o završetku je najčešće zajednička procena terapeuta i klijenta, ali imate pravo da prekinete u bilo kom trenutku, s tim da je značajno i za Vas i za terapeuta da podelite sa terapeutom o čemu se radi.
Najčešća dinamika je jednom sedmično, po mogućstvu u fiksnom terminu. Naravno, u zavisnosti od klijentove potrebe, od težine problema, specifičnosti situacije povodom koje se klijent javlja, životnih okolnosti klijenta, drugih obaveza, finansijskih mogućnosti, itd. moguće je napraviti i drugačiji raspored i dinamiku. Svakako, moja preporuka je da se, naročito na početku, ne ide ređe od jednom u dve sedmice, radi uspostvljanja odnosa i doživljaja kontinuiteta. S druge strane, ne radim susrete više od dva puta sedmično, jer smatram da je vreme između susreta veoma značajno, da se slegnu utisci, inkorporiraju uvidi postignuti na seansama, primene u realnosti ideje usvojene tokom susreta… Rad nije samo tih sat vremena tokom razgovora, ni za klijenta ni za terapeuta, već i vreme između susreta. Moje dosadašnje iskustvo pokazuje da je za proces najbolje kada se ide jednom sedmično, a kako se postiže promena, proređuje se broj susreta, a kada je klijent ostvario promenu, neretko se dešava da dolazi na praćenje održavanja promene, jednom mesečno ili ređe pre potpunog prestanka.
Jedna seansa traje sat vremena i košta 4500 dinara (40€).
Svaka seansa se plaća. Plaćanje se vrši nakon obavljenog razgovora, uplatom na račun centra, nakon čega na e-mail adresu dobijate fiskalni račun.
Svaki termin koji nije otkazan na vreme se plaća. Otkazivanjem na vreme se smatra otkazivanje minimalno 24 časa ranije. Ovo je značajno radi što bolje lične organizacije terapeuta, kao i mogućnosti da taj termin iskoristi neki drugi klijent kojem je potrebno. Takođe, ukoliko klijent kasni na svoj termin, seansa se ne produžava, već se završava na vreme, a plaća se puna cena termina. Ovakav način pomaže klijentima da više poštuju svoje i tuđe vreme, kao i da potpunije preuzmu odgovornost za rad na sebi.
Usluge su isključivo na bazi zakazivanja. Mogućnost zakazivanja termina postoji radnim danima (odnosno od ponedeljka do petka) od 9h do 21h. Najraniji termin za koji se može zakazati seansa je 9h, a najkasniji je 20h. Vikendi su neradni. Ne nudim usluge hitnih intervencija. U slučaju takvih potreba, preporuka je da se usmerite na druge resurse (dežurne ustanove, sos telefone…).
Ne morate sami da prolazite kroz izazove
Spremni da podelite?
Ne morate sami da prolazite kroz izazove