“Gaslajting”
Knjiga „Gaslajting“, autorke Stefani Molton Sarkis, pomaže nam da bolje razumemo manipulaciju i emotivno zlostavljanje, o čemu ovaj naziv i govori. Sam termin se povezuje sa komadom Patrika Hamiltona „Plinsko svetlo“ (“Gas Light“, 1938), a popularnost je stekao zahvaljujući filmu „Plinsko svetlo“ (“Gaslight“, 1944) Džordža Kjukora. Ali šta zapravo ova vrsta psihološke manipulacije predstavlja? Ova vrsta manipulacije se primenjuje kako bi se stekla kontrola nad drugima, kroz niz taktika uveravanja koje narušavaju samopoštovanje druge osobe. Ponašanje gaslajtera karakterišu sledeći obrasci: pribegavaju nizu taktika za razdvanje ljudi, kako bi ih okrenuli jedne protiv drugih, što im daje osećaj moći i kontrole, veoma su
uspešni u nameri da izoluju ljude od prijatelja i porodice, često šalju poruku nekome preko druge osobe, vole da šire neistine, stvaraju haos, ne preuzimaju odgovornost za svoja dela, loše se ponašaju prema ljudima „nižeg položaja“, koriste slabosti drugih, zloupotrebljavaju informacije
koje su im rečene u poverenju, ne drže obećanja, ali od drugih očekuju potpunu lojalnost, očekuju poseban tretman, opsednuti su svojim postignućima i imidžom, sve doživljavaju kao igru, vole da varaju ljude, uživaju u tome da izazivaju strah kod drugih, umeju vrlo surovo da
zadirkuju, daju komplimente koji su zapravo uvredljivi, njihova izvinjenja nisu iskrena, nego uslovnog karaktera, projektuju na druge svoje emocije i ponašanje, npr. nekoga prozivaju za ono što oni sami rade, uživaju u tome da destabilizuju i diskredituju druge, itd.
Manipulacija je životni stil gaslajtera i nije samo povremeno laganje radi postizanja određene koristi ili svrhe. To je njihov osnovni i konstantni obrazac ponašanja koji je usmeren ka sticanju moći nad drugima.
U knjizi su kroz zasebna poglavlja predstavljeni gaslajteri i njihova tipična ponašanja u različitim kontekstima – u partnerskim odnosima, u porodici, u prijateljstvu, na radnom mestu, u komšiluku, a zatim i šire – na društvenim mrežama, u medijima, društvu, politici, a potom i specifičnije – u različitim vrstama sekti i ekstremističkim grupama.
U svim ovim segmentima navedene su specifičnosti koje odlikuju gaslajtera, date su smernice kako da prepoznate te osobine i ponašanja, možete naučiti koje sve vrste zlostavljanja postoje, kako da prepoznate znakove upozorenja, kako da izbegnete da padnete pod uticaj gaslajtera, šta možete da uradite ukoliko vam se to već dogodilo. Predloženi su i konkretni koraci koje možete da preduzmete i saveti kako možete da se zaštitite (iako su smernice date na osnovu zakona i sistema koji funkcionišu u Sjedinjem Američkim Državama, gde autorka živi i radi).
slika preuzeta sa sajta Delfi
Uz sve ovo, razmotrena je i još jedna opcija – šta da radite ukoliko ste vi gaslajter? Otkriću vam tajnu – vrlo verovatno da niste ukoliko se uopšte tako nešto i pitate, s obzirom da pravi gaslajteri se nikad ne zapitaju, oni se ne preispituju i ne traže stručnu pomoć, oni smatraju da su sasvim u
redu, a da svi drugi imaju problem.
Međutim, moguće je da prepoznajete kod sebe neke crte gaslajtera ili vas odlikuje neko gaslajtersko ponašanje, te vam ova knjiga može pomoći da utvrdite te odlike, da razumete odakle one potiču i šta možete da uradite povodom toga.
Na kraju knjige istaknuto je zašto je traženje profesionalne psihološke pomoći dragoceno, uz veoma lepu poruku, koju ovde citiram: „Odlazak na savetovanje je hrabar potez, kojim potvrđujete da Vam je potrebno usmerenje u pogledu nekih stvari u životu. Svako ima problema, a Vi ste dovoljno snažni da nešto preduzmete u vezi sa njima.“
I za kraj, važno je istaći, kao što je to na nekoliko mesta u knjizi urađeno, kako se ponašaju psihološki zdrave osobe (što je vrlo lako zaboraviti ukoliko ste imali posla sa gaslajterom) – ohrabruju druge da izraze svoje mišljenje, govore ono što misle i misle ono što govore, asertivno stave do znanja osobi kada ih je povredila, mogu da uspostave emotivnu intimnost, imaju jasno postavljene granice, poštuju svoje potrebe, stalo im je do potreba drugih, cene uzajamno poštovanje i uvažavanje, mogu da veruju drugima, ponašaju se na iskren način, neguju otvorenu komunikaciju.