“Govorili su da sam preosetljiva”
Knjiga „Govorili su da sam preosetljiva“, italijanske spisateljice Federike Bosko, namenjena je kao svojevrstan vid pomoći svima onima koji mnogo razmišljaju i previše brinu. Ona govori o hipersenzitivnim ljudima. A ko su oni? To su ljudi koji osećaju mnogo dublje i intenzivnije. Od detinjstva ih smatraju previše osetljivim i stidljivim. Imaju istančan osećaj za unutrašnja stanja drugih ljudi i mogu da poprime i osete njihove emocije, bilo pozitivne ili negativne, veoma intenzivno. Izuzetno su osetljivi na psihički i fizički bol. Smetaju im jaki stimulusi bilo koje vrste, gužve i dinamično okruženje. Imaju bogat unutrašnji život, prepun mašte. Umetnost može duboko da ih gane. Perfekcionisti su. Lako uvredljivi, jako osetljivi na kritiku.
Promene ih uznemiravaju i preplave. Po svaku cenu izbegavaju konflikte. Ne umeju da odbrane svoje stavove i da objasne svoje ideje. Dugo ostaju pod utiskom raznih događaja ili emocija. Mogu da budu skloni samodestruktivnim i lošim navikama. Osećaju se često usamljeno, neprihvaćeno, neprilagođeno, „kao balon u prostoriji punoj igala“, neshvaćeno, kao neko ko govori drugačijim jezikom, „kao neko ko vidi milione boja sa svim njihovim nijansama, a pokušava to da objasni svetu koji vidi samo pet boja“, ukratko – drugačije od većine. A to i jesu. Ne postoji precizna statistika, ali se procenjuje da samo 15 do 20 procenata populacije ima izražene ove karakteristike.
slika preuzeta sa sajta Harmonija knjige
Stoga ne čudi što ih često doživljavaju kao čudne, teške i nejasne. Ne iznenađuje zašto su odnosi sa drugima naročito trusno područje, često imaju problem sa granicama, lako ih je izmanipulisati, imaju narušeno samopoštovanje i neretko istoriju dramatičnih veza. Njima je samo potrebna naklonost, ohrabrenje, toplina u ljudskom kontaktu i pozitivna klima u odnosima (uostalom, zar nije svima).
Oni su u redu, samo drugačije funkcionišu, uz konstantnu hiperaktivnost nervnog sistema, a prevashodno iz desne hemisfere mozga, one koja je emocionalna, intuitivna, instinktivna, kreativna, neverbalna, rasuđuju uzimajući u ozbir sve detalje i sve podatke i to zajedno i paralelno. Ali bez desne hemisfere ne bi bilo ni umetnosti, plesa, muzike, slikarstva, pozorišta, literature, drugim rečima – lepote na ovom svetu. Zato je iznijansiranost ovih tananih duša zapravo i redak dar. Oni su saosećajni, umeju da pruže drugima ono što im treba, odlični su slušaoci, prijatelji od poverenja, kreativni, puni talenata i vrlina.
Za one koji se prepoznaju u ovom opisu ili poznaju u svom bliskom okruženju nekog hipersenzitivnog, ova knjiga, bazirana i na ličnoj ispovesti autorke, može da ulije nadu, olakša razumevanje i prihvatanje, ukazujući na ovu osobenost kao na supermoć, daje konkretne smernice kako da se ostane dosledan sebi, a da se što bolje opstane u svetu u kojem više od 80% populacije opaža, razmišlja, oseća i funkcioniše na drugačiji način, pružajući podstrek i ohrabrenje na tom putu prepunom izazova.