“Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja”
Napisana saosećajnim tonom, knjiga daje uvid u to ko su emocionalno nezreli roditelji, kakvo je iskustvo odrastanja sa takvim roditeljima i, ukoliko je to bilo vaše iskustvo, šta možete da uradite u odraslom dobu kako biste razvili emocionalnu zrelost, oslobodili se starih, neadekvatnih obrazaca i oformili zdrave, duboke, ispunjavajuće i potpunije odnose povezanosti i bliskosti. Dakle, ko su emocionalno nezreli roditelji? To su oni roditelji koji mogu da ispoljavaju neke od sledećih karakteristika: plaše se iskrene emocije, obezvređuju osećanja, nemaju kapacitet za uzajamnu emocionalnu receptivnost, ne praktikuju samorefleksiju, nedosledni su i
kontradiktorni, vole da budu u centru pražnje, egocentrični su i zaokupljeni sobom, te stoga zanemaruju potrebe svoje dece, zarad sopstvenih potreba, planova, želja i ciljeva, nisu otvoreni za tuđa stanovišta i nove ideje, već pretežno stvari vide kao crne ili bele, nemaju poštovanja za
razlike, rigidni su, impulsivni, imaju nizak prag tolerancije na stres, ne priznaju svoje greške, skloni su da krive druge ili da ih vređaju, subjektivni su, a takođe vrlo često u njihovom načinu roditeljstva dolazi do zamene uloga, gde se roditelj prema detetu odnosi kao da je dete zapravo
roditelj, očekujući pažnju, utehu, savete, fokusiranost na njihove potrebe, preuzimanje odgovornosti za njihove emocije, i slično. U zavisnosti od toga koje karakteristike su dominantne, autorka prikazuje četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja.
Bez obzira na tip, karakteristike koje su zajedničke svim emocionalno nezrelim roditeljima su: zaokupljenost sobom, nizak nivo empatije, nepoštovanje granica, loša komunikacija, nedostatak samorefleksije i problemi održavanja emocionalne bliskosti.
Ako u bilo čemu od pomenutog prepoznajete svoju ličnu priču, ova knjiga vam može pomoći da lakše uočite kako je to uticalo na vaše detinjstvo, vaš kasniji život i formiranje uverenja o sebi, drugima i svetu, određenih strategija, obrazaca misli, emocija i ponašanja, i na koji način boji vaše odnose sa drugim ljudima. Najčešće, deca emocionalno nezrelih roditelja formiraju se u jedan od dva različita tipa deca – oni koji internalizuju i oni koji eksternalizuju. Osobe koje za mehanizam suočavanja koriste internalizaciju su samorefleksivne, empatične, pažljive, razmišljaju o posledicama, razmatraju svoju ulogu u problemu, preuzimaju odgovornost,
smatraju da se rešenje nalazi u njima, skloni su da previše čine za druge, a da zapostave svoje potrebe, ne umeju da traže pomoć, ne žele da opterećuju druge i izbegavaju konflikte.
slika preuzeta sa sajta Finesa
Osobe koje eksternalizuju su impulsivne, reaguju na sve, ne razmišljaju o posledicama, beže od realnosti, krive okolnosti, probleme vide kao tuđu grešku, očekuju od drugih da poboljšaju stvari, smatraju da rešenja treba da dođu spolja. I jedan i drugi stil, ako su znatno izraženi, obično dovode do značajnih životnih problema, stoga je važno da oba tipa uvide šta su prednosti i mane tog pristupa, šta treba da nauče i menjaju i kako da uspostave balans.
Dakle, ovo je knjiga o dubljem i boljem razumevanju sebe. Ovo nije knjiga o krivici i/ili okrivljivanju roditelja (uostalom i na njih je uticalo njihovo iskustvo sa roditeljima, kao i druga životna iskustva, u kojima verovatno nisu imali odnos pun podrške ili emocionalne bliskosti). Bogata je primerima iz autorkine psihoterapijske prakse i mnogobrojnim vežbama koje olakšavaju put ka oporavku od emocionalne zanemarenosti, usamljenosti, otuđenosti i toksičnih odnosa. Kroz te primere i vežbe, autorka Lindzi Gibson, sa ciljem da pomogne čitaocima da prepoznaju emocionalno zrele osobe i ostvare emocionalnu bliskost, koja podrazumeva građenje međusobnog poverenja, prihvatanja, uvažavanja, doživljaja da imate nekoga kome možete reći
sve, osećajući se pritom bezbedno i prihvaćeno, što stvara osećaj da vas vide onakvima kakvi jeste, uči nas načinima na koje je moguće doći u kontakt upravo sa tim što mi jesmo.