“Tihi ljudi”
Knjiga „Tihi ljudi“ sa podnaslovom „Moć introvertnih u svetu koji ne prestaje da priča“ govori upravo o introvertnim osobama i namenjena je onima koji su „blagi, povučeni i obzirni, koji ne viču i ne umeju da se nametnu“. Dakle, introvertne osobe više vole da slušaju nego da pričaju, one su mislioci, okrenuti ka svom unutrašnjem svetu (uglavnom veoma bogatom), svetu misli, ideja i osećanja, skloni su individualnom, a ne timskom radu, vole samostalne aktivnosti, mere svaku svoju reč, te se lakše izražavaju u pisanoj formi nego usmeno, ne rizikuju mnogo, uvek prvo promisle pre nego što stupe u akciju, preferiraju duboke razgovore naspram ćaskanja, sklone su analizi, detaljno posvećene temama koje im znače, potpuno se predaju i udubljuju u posao koji ih ispunjava, izbegavaju sukobe, iscrpljuju ih gužve i interakcija sa velikim brojem ljudi (ovo nikako ne znači da introvertni ne vole ljude, niti su „čudaci“ ili „usamljenici“, niti su nužno stidljivi, zapravo većina introvertnih je druželjubiva i itekako imaju bliske odnose, samo im je važniji kvalitet nego kvantitet).
Ukoliko se prepoznajete u ovom opisu ili imate u bliskom okruženju takvu osobu (a sigurno da imate, jer njih uopšte nije malo – istraživanja procenjuju da ih je od trećine do čak polovine), onda bi ova knjiga mogla da bude veoma interesantna za vas. U njoj možete da naučite da bolje
prepoznajete introverte, još važnije, da ih bolje razumete i da promenite svoj pogled na njih. Knjiga pruža obilje primera koliko mnogo introvertni doprinose svetu, često ga čineći boljim mestom. Navode se životne priče mnogih introvertnih osoba koje su menjale svet svojim postupcima ili dostignućima u najrazličitijim oblastima, kao što su Stiv Voznijak, Dejl Karnegi, Gandi, Roza Parks, Elenor Ruzvelt, Voren Bafet i mnogi drugi. Pored primera poznatih osoba, autorka Suzan Kejn navodi i razgovore sa drugim stvarnim osobama veoma uspešnim u svojim oblastima, a takođe deli i svoju ličnu priču. Osim toga, čitava knjiga je potkrepljena naučnim
istraživanjima i bazira se na nalazima dobijenim u psihološkim ispitivanjima, laboratorijama, neuronaučnim studijama.
slika preuzeta sa sajta Laguna
Međutim, moć introvertnih se često potcenjuje, jer savremena civilizacija, a naročito zapadnavkultura idealizuje ekstravertnost (prvi deo knjige posvećen je objašnjavanju toga kako je ekstravertnost postala kulturni ideal). To je svet u kojem uglavnom dominiraju bučni i nametljivi. Knjiga nam približava načine na koje može da se čuje i glas skromnih i tihih u svetu glasnih. Takođe daje smernice za introvertne osobe, ali i kako svet može da bude prilagođeniji njima, od preporuka za vaspitače, nastavnike, roditelje, a poseban osvrt je napravljen za kompanije, pošto je okruženje u obdaništima, školama, a naročito firmama dizajnirano da odgovara potrebama ekstravertnih i uglavnom nije u skladu sa introvertnim osobama. Detaljno je opisano kakva okruženja su stimulativna za koji tip i šta su optimalni nivoi pobuđivanja, šta pokreće jedne a šta druge, šta su čije prednosti, u kakvom su odnosu kreativnost i saradnja, zašto su ekstravertni
osetljiviji na nagradu, te stoga skloniji rizičnim ponašanjima, kako genetsko nasleđe, temperament, vaspitanje, okruženje utiču na formiranje ova dva tipa i razlike među njima, postoje li i kulturološke razlike, šta je pseudo-ekstravertnost, mogu li (i da li bi trebalo) introvertni da postanu ekstravertniji… Odgovori na ova i slična zanimljiva pitanja pomažu da
bolje razumemo sebe i druge, premostimo jaz u komunikaciji, poštujemo lepotu različitosti i učinimo svet lepšim mestom za sve.